KUTIJA ZA SITNICE - URADI SAM

   Sitnice život znače :) Al kad ih ima previše i kad se vrzmaju svuda po kući, onda mogu i da nerviraju. Slučajno sam našla prigodno uradi sam rešenje, i čim smo ispraznili kutije sa pahuljicama krenula sam u akciju. Ispalo  je super jer se računi, olovke i ostale gluposti više ne vuku po kući, a kutijica je neupadljiva i ne bode oči.

Inspiracija je sa bloga ovog http://www.katydidandkid.com/2010/07/cereal-box-stationary-organizer.html

A ovo je moja varijanta:

 I da. Konačno sam oslobodila držač za salvete pa sad on može da se vrati svojoj prvobitnoj funkciji:)

Pre i posle

UREDJENJE DEČIJE SOBE

     Ovih dana krenuli smo u akciju sredjivanja sobe za malog veseljka. Soba kojoj je u startu namena bila da jednog dana bude dečija, godinama je bila naša velika soba za sve i svašta. Radionaica, srednja soba, mala soba, zvali smo je svakakvim imenima, a kad god bi u nju ušla podsećala me na one hordere sa TV-a. I tako, posle dve godine od kada imamo Maksija, i posle dve godine preskakanja igračaka po dnevnoj sobi, rešili smo, vreme je! A i strašno boli kad nagazis kockicu ili mali auto! Dosta je bilo!

   Za sada  joj je namena da bude igraonica, da pokupimo sve igračke na jedno mesto, a bebica će još neko vreme da spava u sobi sa mamom i tatom :)  Ne mogu još da se rešim da ga definitivno prebacim u svoju sobu jer imamo problem sa spavanjem. Jako nemirno spava, i dalje se budi noću, a meni sve to jako teško pada, još da moram da noću idem iz sobe u sobu stvarno ne mogu. Bar još neko nreme. Mada me svi ubedjuju da će to spavanje da se sredi kada počne da spava u svojoj sobi. Ne znam. Možda će. A možda i neće. Videćemo, to je u planu uskoro . Spavanje je već neka druga tema. 

   Kao što rekoh, namena ove sobe je igranje. Tako da u njoj nema puno stvari, za sada. Trebalo bi da smislimo kako ćemo da odlažemo, tj. sredjujemo te igračke, trbaju nam kutije, police, ali to nabavljamo jedno po jedno, planski, u skladu, jelte, sa kućnim budzetom. Za sada smo okrečili, u plavo. U početku nisam bila zadovoljna bojom, nekako je stereotipno, to dečeci = plavo. Ali kad se sve ukombinovalo sa tepihom i igračkama ispalo je veselo. A to je i najbitnije.
   Videćemo šta će na kraju od sobe ispasti. Sada je mami najbitnija uradi sam dekoracija. Nisam još uvek stigla da uradim puno, ostalo je još praznog prostora, ali polako, popuniću ja sve zidove, biće to najšarenija od svih šarenih soba. Mi smo najsrećniji roditelji kad mali veseljko nepoznatie ljude u liftu redovno obaveštava: Mata ima lepu sobu :)))

 

 

 

 

Omiljeni detalji iz sobe:

Hvala na poseti, dodjite nam optet :)

PORTRET

   Ideju za ovo sam pronašla jako, jako davno. I krčkala se dugo u mojoj glavi. Ovih dana sam konačno rešila da stari ram koji se vukao besposlen po kući pretvorim u siluetu-portret mog sina. Ideja je sa bloga http://cafecreativo.blogspot.com/search?q=Silhouette+Portrait

    Tamo je dato i detaljnije objašnjenje u slikama, tako da italijanski jezik ne bi trebao da bude problem. Ja sam slikala sina iz profila ( jedva nekako, to dete nikada ne miruje! ) pa sam na jako tankom pariru precrtala siluetu sa monitora. Znam, nisam smela, monitori ne bi trebalo da se dodiruju, i ja ponavljam tu rečenicu hiljadu puta u toku dana, ali morala sam. A i bila sam pažljiva :) Onda sam siluetu precrtala na običan crni deblji papir ( knjižara Hijeroglif, ima ih u svim mogućim nijansama, raj za 8 dinara! ). Takvu crnu siletu zalepila sam na običan beli papir iz bloka za crtanje i ubacila u ram. Na kraju sam dodala neke i ptičice za dekoraciju, i odlično je ispalo.

 

 

 

Lako, može svako :)))

Torte

     Torte mlade neiskusne domaćice :)

    Moram da priznam da u kuhinji nisam neki veliki mag. Nije da mi baš sve ide od ruke, nije da je baš sve što izadje iz moje kuhinje bude ukusno i brzo pojedeno. Ali znam da imam dobru volju i volim da ručkam, a to je valjda najvažnije. I znam da mi ustvari najviše manjka iskustvo. Tako da se ne sekiram puno. Doći će sve na svoje. Moje vreme tek dolazi. Tek ću ja puniti nečije stomake :) Poslednjih par meseci bilo je pravo vreme za pravljenje torti. Tako da sam ja malo vežbala, a onaj ko je jeo zna kako mu je bilo :) Meni je bilo ok, ali ja nisam merodavna, ne zato što sam te tore ja pravila,  nego zato što obožavam slatko pa mi je skoro sve dobro :)

  Elem, pošto moj mali miš obožava sva gradjevinska prevozna sredstava, inspirisana sam bila ovom tortom 

   Ali, pošto je za mene pravljenje torte ne viša, nego visoka matematika, moja torta je izgledala dosta skromnije. U nedostatku bagera adekvatne veličine iskoristila sam dve mešalice, jednu staru, drugu novu. Sreći nije bilo kraja te novogodišnje večeri u našem skromnom domu :)))

 Molim vas da zanemarite na musavoj majici, mi volimo kad smo musavi :)

     Postupak pravljenja je vrlo prost. Unutra je obična najobičnija torta koja se ne peče. Kombinacija ima puno, margarin, keks, čokolada i dodaci po želji. Napravila sam brdašce, preko premazala šlag sa dodatkom čokolade da bi ispao braon, i sve sam to posipala mrvljenim TO-TO kolacima. To je kao trebalo da bude zemlja. I to je to. Bilo kako bilo, pojela se torta na brzaka.
 
 Ovih dana smo slavili rodjendan!!! Jeee, divam dan. E tu sam već zasukla rukave. Nisam htela da naručujem torte.  Htela sam da izmislim nešto sama. Pa šta ispadne. Bitno je da je mama pravila.

I ispalo je. I nije bilo tako loše. Žao mi je samo što nemam presek ni jedne torte. Pravila sam dve. Nisu dočekale slikanje :)))

    Prvo se ručkala čokoladna torta sa bananama iz ovog posta. To je torta sa sajta MOJE-GRNE.  Kao dekoraciju sam htela da napravim vozić. Neki, bilo kakav. Našla sam ovu sliku u jednoj knjizi sa tortama ( slika je loša jer sam je slikala u knjižari mobilnim telefonom. Parola snadji se )

    Ovo je, inače napravljeno od kolača koje ja znam kao čupavci. Znate sigurno na šta mislim. Kokos kocke, ili tako nekako. Vrh im je izdubljen i napunjene su bombonicama. I eto vozića. Meni je ovo genijalno, ali me mrzelo da na svu onu frku i zbrku još pravim i kolače! Pa sam kupila 7 days tortice. One male. Tortu i voziće prelili smo topljenom čokoladom. I dobili tortu sa vozićem!!! I bombonicama. Moje dete obožava bombonice. Kakve god. Pokušavamo da ih jedemo što manje, al za ovakvu priliku je sve bilo dozvoljeno. Danima se posle rodjendana pričalo o bombonicama, a ne o torti i voziću! Blago meni :)

     Druga torta je bila Carska torta. I ovo je jedini recept na internetu za ovu tortu. Sve druge carske su drugačije. A ja obožavam spoj čokolada plus narandza tako da sam htela baš ovu i nijednu drugu. I super je ispala. Bar je po mom ukusu. Nije previše kremasta, što je meni jako bitno :) Šta ću kad ne volim šlag :) Za dekoraciju nisam imala apsolutno nikakvu ideju. Na kraju sam obojila šlag u plavo i zeleno i nabacala preko šarene bombonice i čokoladice. I ispalo je onako, veselo, šareno i ok.

     Da je biloo lako, nije. Grešila sam, al nisam se dala. Sve što bi krenula loše, npr. kuvanje fila koji lako zagori :), nekako bih uspela da sprečim ili ispravim. Jesam se iscrpela, jesam bila nervozna jer sam na potpuno nepoznatom terenu, ali da li bih sve ovo ponovila? DA! 

    Tako da, mlade mame i mlade domaćice, na dajte da vas kuhinja uplaši! Ako sam mogla ja, može svako :))) Varjače i miksere u ruke. Jer kakva je to žurka bez torte?

    Uskoro nas očekuje još jedan rodjendan.  Baš sam ovih dana razmišljala šta bih mogla da umutim. Danas san pronašla ovu tortu sa turskim keksom. Ulazi u uži izbor definitivno.

   Pozdrav od mene i rodjendanka!!!

MAŠA I MEDA

     Koliko puta ste samo čuli, ili i sami izgovorili rečenicu koja počinje sa '' U moje vreme..."  U moje vreme je bilo ovako, ili onako, radili smo ovo, nismo imali ono, bilo je bolje, bilo je gore... I skoro svaki takav razgovor završi se sa prisećanjem na stare dobre crtane filmove. One u 7 i 15, one pre Dnevnika, ili za vikend. Nije ih bilo puno. Čekali smo ih ko ozeblo sunce :) U današnjoj eksapnziji televizije i crtaća pomalo je teško pronaći nešto kvalitetno. Ima i toga, nije da nema, ali trik je pronaći nešto dobro. Deca se kao čičak lepe za sve vrste ekrana, to sad i sama vidim, i jako je bitno šta gledaju dog tako priljubljeni pilje i tonu u neki virtuelni svet. E pa, ja sam našla jedno blago i jako sam ponosna na to :)) Možda se neće svi složiti sa mnom, al za mene je crtani film Maša i meda pravo blago. Maša je prava mala Ruskinja, plava, slatka, sa velikim plavim očima. Podseća me na devojčice iz onih ruskih bajki koje sam ja gledala kao dete. Ali Maša je daleko od male slatkace. Maša je prava mala napast :) Ja ne volim za decu da kazem da su nevaljala ili nemirna. Mnogo je bolje i ispravnije, po mom mišljenju, reći da su nestašna. Maša je u najmanju ruku nestašna. Ali je dobrica i ima veliko dečije srce. Meda Miško je jedina životinja u šumi kaja podnosi Mašu i jedino meda hoce da se igra sa njom, a pri tom i da je pazi i izvlači iz nevolja. Zajedno njih dvoje su neodoljivi! I meni se srce topi kad ovaj moj mali nestaško, koji je odgledao svih 20-ak epizoda bar 100 puta i sve zna napamet, krene da je imitira. Kad god usisavamo on sedne na kabli usisivača i viče: jojojojojojoj!!! Upravo to je scena iz jedne epizode. A počeo je i da ispušta zvuke kao ona :) Još čekam da progovori ruski:)

    Ali, ako ne verujete meni pogledajte neku epizodu i uverite se i sami. Ima 29 epizoda, ali par njih, na žalost, nema na you tube-u. Pogledajte prvu epizodu, pa onda i sve ostale. I uživajte, Maša je zarazna!

Poklon

     Malo sam se kasno setila :( ali ovo je mogao da bude super poklon za Dan zaljubljenih. Ja sam ovo pravila prijateljima za godišnjicu braka, pa je i tada to bio prikladan poklon. A i dopalo im se. Bar tako kažu :) Još ako poklonite ovako nešto ljubiteljima putovanja kakvi su ti moji drugari! Iha, eto veselja :)

     Ovo je bila inspiracija:

A u mojoj interpretaciji je ispalo ovako:

     Lutke sam nacrtala sama, odprilike, isekla mapu, neku onako, odprilike, koju sam imala, zalepila ih na karton da bi bile ove dve lutke jace i stavila ih u okvir. Čini mi se da sam iskoristila poklopac od neke kutije. Nije idealno rešenje, znam, ali mi se dopalo što tako ima dubinu. Najbolje bi bilo da koristite klasičan ram. Ili da napravite nešto ovako kao  Bojana. I tako. Malo lepka, mape, dobre volje i napravite super poklon za neke drage ljude. Ili za sebe :)

Niš

   Grad Niš jedan je od najstarijih gradova na Balkanu, poznat kao "Kapija" Istoka i Zapada zbog svog geografskog položaja. Naime, grad se nalazi na raskrčću puteva Zapadne Evrope sa Bliskim istokom i Grčkom. Nastao je mnogo vremena pre nego su stigli Rimljani u ove krajeve. Imperator Konstantin je rodjen u Nišu 274. godine. Huni su tokom svoje opsade 441.  gotovo totalno uništili grad. Sloveni su opsedali grad ali je on ovog puta poštedjen razaranja tako da je mogao dalje da se razvija. Kako je grad lociran na putu za Konstantinopolj, Krstaši su nekoliko puta prolazili kroz grad tokom njihovih pohoda na Vizantiju. U leto 1189. godine, Stefan Nemanja, veliki vladar Srpske države, susreo se u Nišu sa Frederikom I Barbarosom u vreme drugog Krstaskog pohoda. Turci su prvi put okupirali Niš 1386. godine, tri godine pre Kosovske bitke. Od 1454. godine Nis je okupiran sve do 1877 godine.  

     Kao saobraćaјni čvor evropskih putnih i železničkih pravaca, sa aerodromom, lako јe dostupan iz svih pravaca. Kao savremeni univerzitetski grad sa preko 250.000 stanovnika,Grad јe veћ proslavio stogodišnjicu postoјanja i rada prve gimnaziјe, Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke i književnog časopisa.
    Nosioci savremenog kulturnog života su Narodno pozorište, Narodna biblioteka, Narodni muzeј, Simfoniјski orkestar, Pozorište lutaka, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Univerzitetska biblioteka, Istoriјski arhiv, Galeriјa savremene likovne umetnosti.
     U nizu kulturnih manifestaciјa naјznačaјniјe su: Festival glumačkih ostvarenja igranog filma "Filmski susreti", međunarodni festival amaterskih horova "Horske svečanosti" i Likovna koloniјa "Sićevo" - naјstariјa u zemlji. 

     Grad je  sa preko 250 000 stanovnika. U različitim izvorima različita su i mišljenja da li je drugi grad po veličini u Srbiji Niš ili Novi Sad. Nišlijama je jako teško da priznaju da Novi Sad ipak ima brojnu prednost.

• Rodni grad čuvenog rimskog imperatora Konstantina Velikog koji je 313. godine Milanskim ediktom priznao hrišćanstvo za zvaničnu religiju Rimskog carstva
• Grad u kome se 2013. godine planira centralna proslava 1700 godina od donošenja Milanskog edikta i priznanja hrišćanstva

    Ne znam da li sam samo ja u pitanju, mozda sam samo omatorila, možda mi se samo čini, ali ranije je Niš bio mnogo drugačiji. Pod ranije mislim na pre 5, 10 godina. Bio je lepši, čistiji, bezbrižniji. I što mene najviše pogadja, ljudi su bili bolji. Naročito se sve promenilo od kad imam dete. Tada se menja perspektiva, padaju maske, pogadja te i ono što ranije nije, a trebalo je. Vidiš da neke stvari koje smo gutali i prećutkivali ih, stvari na koje smo se navikli, nisu dobre, treba ih menjti, ali kolotečina je čudo. Pojedinci ne mogu mnogo. Najčešće samo gundjam u sebi, nerviram se i tešim se glupostima. Tipa, kako li je mmama sa blizancima, ne smem ni da zamislim. Skoro je u nekoj novini izašla reportaža o novinrki koja je na jedan ceo dan nabcila stomak i pretvarla se da je trudnica. Rezultati su šokantni. Zaključak: ljudi su uglavnom grozni. Meni nije bilo toliko strašno kad sem ja bila trudna, ali je činjenica da ljudi najčešće okreću glavu. Najviše, ali ubedljivo najviše mi smetaju trotoari, rupe, parkirani automobili i prodavnice. Probajte da kolicima udjete u neku radnju. Stepenice, teška vrata, uzani rafovi... Najdraže od svega mi je što smo kupili neka jeftina kolica, toga se uvek setim kad predjem preko rupe :) Rešila sam da spremim post o crnim tačkamo grada Niša. Tj. o ulicama, delovima ulica i trotoarima koji su apsolutno uvek neprohodni i već dve godine puni rupa. Nastavak o tome sledi...

  Ovih dana se mnogo raspravlja o toj famoznoj proslavi Milanskog edikta.  Ali to je već neka druga, široka i tužna tema. Ako nekog zanima puno o tome mozete pročitati ovde. Lepo je čovek napisao sve što i Nišlije misle. Samo što to malo ko čuje. Ali, kao što rekoh, to je neka druga, tužna priča. Mada, šta ja znam, možda od svega toga ispadne i nešto dobro. Zavisi šta očekujemo. Ja samo znam da od mojih prohodnih trotoara nikad ništa neće da bude :)

  A sad vidite koliko je divam moj Niš!