Cveće

   U celom našem stanu imamo samo jednu jedinu saksiju cveća. To je moje, samo moje cveće i čuvam ga kao oči u glavi! Imala sam ja i više saksija. I to više puta. Više puta po više saksija. Al me neće. Neće pa neće. Zato ovu jednu jedinu saksiju čuvam, i sve nešto zbog nje brinem. I stalno joj menjam mesto. (to je ujedno još jedan razlog zbog kog nemamo više cveća, prosto za njega nema mesta, al da volim valjda bi se našlo tu i tamo po neko mesto) Te ovde duva promaja, onde duva klima, ovde je mračno, onde je pretoplo, i tako redom. Ono što je bitno je to da ta jadna biljka opstaje! Ja to vidim ko neku malu pobedu :) A za sve je kriva moja majka! Njen stan je pun cveća. Ja sam odrasla, iako u stanu, okružena zelenilom :) I njoj sve uspeva. Kad nekom iz komšiluka ili iz familije umire cveće, a oni ga donesu kod moje majke. I ona ga opravi! Luda zena :) Šalim se naravno. E tako je ona mom tati i meni nabila takav pritisak da sam ja sad baš baš opterećena uspevanjem i odgojem cveća. Kad god bi negde otišla i ostavila mene i tatu kao odgovorna lica za cveće mi bi redovno, zbog jel'te, preterane brige ( a pomalo i iz straha), mi bi ubili bar jednu saksiju preteranim zalivanjem. Tata to i dalje radi, a ja iz preterane želje i brige, uvek nešto uradim pogrešno. Mada, sad kad bolje razmislim, da me je malo više briga mozda bi više i znala o uspevanju sobnih biljaka. Nebitno. Sad imamo ovu jednu koju selim po stanu, bdim nad njom i čuvam je i čuvaću je do kraja. Rešila sam :) Kad ovako brinem za biljku možete samo da zamislite kolko se brinam za ovo jedno dete! Hahaha.

 Savet nedelje. Dugo smo vodili bitku sa igračkama za kupanje u kupatilu. Vukle su se svuda. Znam da postoje mreže za njih koje se zalepe za pločice, ali nisam htela da za takvu glupost dam 600,700 dinara. A onda smo kupili vrećicu mandarina (dine,dine, kako iz zove moj Maksi) pa sam ja lepo igračke stavila u najpre opranu vreću. Na krajeve sam progurala kanap pa sad lepo i uredno vise u kupatilu. Jeee :)

Slika je užasna zato što se džak vrteo u krug, a ja sam bila lenja da ga zaustavim. Nebitno, jasna je poenta :)

A ovo je Maksi prošle Nove godine kod babe i dede, a u pozadini se vidi mali malicni deo babinog cveća. Ovu NG jedva čekamo. Mama se raduje više nego dete. Al to je zato što mama zna da će detetu biti super zabavno. Već sad zna  ko je Deda Mraz, a za NG je pozeleo da nu donese mešelicu. Nikad neću razumeti dečake!

Pin It