Danas sam bas bljak. A znam da ne smem da budem. Bas je grozan taj osecaj. Kad ti se dete razboli. Osecam se besno na sebe. Sto nism bolje pazila, vise vodila racuna, onda uvek obcavam sebi, samo da ovo prodje bicu bolja, pazicu ga vise, bolje, a znam da bolje od ovog ne mogu. Pa gde ces vise, jedno imamo, pazimo ga ko malo vode na dlanu ... a eto, ipak, opet se nekako raslinavi... Znam, znam sve je to normalno, mali je, proci ce, al me bas nervira taj osecaj. I sto ne mogu da mu pomognem sad, odmah, nego moram da budem strpljiva, polako, proci ce... Da, da, sve ja to znam... Al sam ipak bljak...
Smrcavi smo vec 2 nedelje, zubi rastu na sve strane, on je non-stop u pokretu, nema kad ni da odmori a kamo li da ozdravi. Juce sam taman pomislila dobro je, sutra mu vec nece biti nista, kad ono danas temperatura, nos krci li krci. I tako, sad sve ovo nanovo :(
Malopre sam htela da pravim moje divne limun mafine i otkrila sam da moja sveska sa receptima potpuno izvakana! ( da, da, i pored interneta ja imam svesku! kao moja mama! hahaha! salim se. imam svesku sa par stvari koje stalno pravim pa mi je lakse da odnesem do kuhinje nju nego monitor sa sve kompjuterom i internetom ) Crtalo dete. Ucilo da okrece strane. Sad je vozic preko musake sa spanacem, cica-glisa preko medenog srca, a sladoled ne znam ni da li se uopste vidi od silnih zvrljotina. I sad, sta cu, moracu sve to da prepisujem, ili da prebacim u digitalni oblik :) Ali onda moram sve to ponovo da prepisujem sa kompa na papir da bi to stiglo do kuhinje. OMG. Previse je to komplikovano. Mozda da instaliram jedan komp u kuhinju. To bi jos bilo i najpanetnije.
Prijatno !!!
Нема коментара:
Постави коментар